Ambrozija je jedan od najznačajnijih uzročnika sezonskih alergija tokom kasnog leta i početka jeseni. Njen polen može izazvati kijanje, curenje i zapušenost nosa, svrab u nosu i grlu, crvenilo i suzenje očiju, kašalj, a kod osoba sa astmom i pogoršanje disajnih tegoba.
Pošto se polen ambrozije lako prenosi vazduhom na velike udaljenosti, potpuno izbegavanje kontakta gotovo je nemoguće. Ipak, pravovremena priprema, praćenje koncentracije polena i odgovarajuća terapija mogu značajno ublažiti simptome.
Kada počinje cvetanje ambrozije?
Ambrozija najčešće počinje da cveta krajem jula, dok se prve veće količine njenog polena u vazduhu obično registruju početkom avgusta. Tačan početak sezone može se razlikovati od godine do godine i zavisi od vremenskih uslova, temperature, količine padavina i područja u kojem živite.
Toplo i suvo vreme pogoduje oslobađanju i širenju polena. Zbog toga sezona može početi nešto ranije nakon toplog proleća i početka leta. Vetar dodatno doprinosi širenju polenovih zrna, koja mogu preći desetine, pa čak i stotine kilometara.
Osobe koje su alergične na ambroziju mogu osetiti prve tegobe i pre nego što biljku primete u svom neposrednom okruženju.
Koliko traje sezona ambrozije?
Sezona ambrozije uglavnom traje od kraja jula ili početka avgusta do oktobra. Najveće koncentracije polena najčešće se beleže tokom avgusta i prve polovine septembra, kada su simptomi kod osetljivih osoba obično najizraženiji.
Cvetanje i oslobađanje polena mogu trajati sve do prvih jačih zahlađenja i mrazeva. U toplijim godinama sezona može biti produžena, pa tegobe kod pojedinih osoba traju i tokom oktobra.
Intenzitet sezone nije svake godine isti. Više temperature i duži periodi bez padavina mogu doprineti većoj koncentraciji polena u vazduhu, dok kiša privremeno „spušta” polen i može kratkotrajno ublažiti simptome. Promene temperature i vremenskih uslova mogu uticati i na početak, trajanje i intenzitet polenske sezone.
Ko je najugroženiji?
Najizraženije simptome imaju osobe kod kojih je potvrđena alergija na polen ambrozije. Posebnu pažnju trebalo bi da obrate:
- osobe koje već imaju sezonski alergijski rinitis;
- osobe koje pate od alergijske astme;
- deca i adolescenti skloni alergijama;
- osobe koje su alergične na više vrsta polena;
- ljudi koji žive ili rade u blizini zapuštenih parcela, njiva i područja obraslih korovom;
- osobe koje mnogo vremena provode na otvorenom.
Pored tipičnog kijanja, svraba i curenja nosa, alergija na ambroziju može izazvati crvenilo, svrab i pojačano suzenje očiju. Kod osoba sa astmom polen može doprineti kašlju, sviranju u grudima i otežanom disanju. Polen je poznat okidač sezonskog alergijskog rinitisa i može pogoršati respiratorne tegobe kod osoba sa astmom.
Ako se jave gušenje, izraženo otežano disanje ili naglo pogoršanje astme, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Kako smanjiti kontakt sa polenom ambrozije?
Polen ambrozije je veoma sitan, lagan i lako se prenosi vetrom, pa ga nije moguće potpuno izbeći. Ipak, svakodnevne navike mogu pomoći da smanjite količinu polena kojoj ste izloženi.
Pratite dnevne izveštaje o koncentraciji polena u mestu u kojem živite. Kada su vrednosti visoke, pokušajte da skratite boravak na otvorenom, naročito tokom suvih i vetrovitih dana.
Po povratku kući presvucite odeću, operite ruke i lice, a po potrebi i kosu. Polen se zadržava na garderobi, koži i kosi, odakle se lako prenosi na nameštaj i posteljinu.
Tokom vožnje držite prozore zatvorene i koristite klima-uređaj sa ispravnim filterom. U periodima visokih koncentracija polena ne bi trebalo dugo provetravati prostorije, posebno ako duva vetar.
Veš i posteljinu nemojte sušiti napolju tokom vrhunca sezone, jer se polen može zadržati na tkaninama. Redovno čistite dom vlažnom krpom i, ako je moguće, koristite usisivač sa odgovarajućim filterom.
Naočare za sunce mogu delimično zaštititi oči od direktnog kontakta sa polenom. Takođe, izbegavajte samostalno uklanjanje ambrozije dok biljka cveta. Ako je ipak uklanjate, koristite rukavice, zaštitnu odeću i masku, a najbolje je biljku ukloniti pre početka cvetanja.
Kada treba krenuti sa terapijom?
Najbolje vreme za početak terapije zavisi od vrste i intenziteta simptoma, kao i od preporuke lekara ili farmaceuta. Osobama koje svake godine imaju tegobe u približno isto vreme lekar može preporučiti da sa terapijom počnu pre očekivanog početka sezone, često jednu do dve nedelje pre pojave visokih koncentracija polena.
Cilj ranijeg početka jeste da se alergijska upala drži pod kontrolom pre nego što simptomi postanu izraženi. Neke terapije najbolje deluju kada se koriste redovno tokom sezone, a ne tek povremeno kada tegobe postanu jake.
Antihistaminici se koriste za ublažavanje simptoma kao što su kijanje, svrab, curenje nosa i suzenje očiju, dok se za izraženije tegobe mogu primenjivati i druge vrste terapije koje određuje lekar. Kod osoba koje imaju astmu posebno je važno da ne menjaju postojeću terapiju bez konsultacije sa lekarom.
Lertal tablete mogu biti deo pristupa ublažavanju simptoma alergije, dok Lertal sprej za oči može pomoći kod tegoba poput svraba, crvenila i suzenja očiju. Pre upotrebe potrebno je pročitati uputstvo i pridržavati se preporučenog načina primene, a za izbor odgovarajuće terapije posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom.
Pripremite se pre nego što koncentracija polena poraste
Ako znate da vam ambrozija svake godine izaziva tegobe, nemojte čekati da simptomi postanu intenzivni. Pratite polenski kalendar već od druge polovine jula, pripremite terapiju koju vam je preporučio stručnjak i prilagodite svakodnevne aktivnosti danima kada je koncentracija polena visoka.
Dobra priprema ne može potpuno ukloniti kontakt sa polenom ambrozije, ali može pomoći da sezona prođe uz manje kijanja, zapušenosti nosa, suzenja očiju i drugih neprijatnih simptoma.
