Blog

Merne stanice za kvalitet vazduha i količina alergena

Najpoznatiji sezonski zagađivač vazduha je polen koji deluje zajedno sa drugim česticama iz vazduha, prašinom, česticama čađi i gradskom, industrijskom maglom.

Polen u vazduhu nastaje kao deo prirodnog procesa cvetanja. Kod biljaka koje se oprašuju vetrom, od momenta otpuštanja polena  do trenutka oprašenja, polenova zrna nalaze se u vazduhu. Tako je u vazduhu prisutan veliki broj različitih tipova polena u zavisnosti od biljke sa koje potiče.

Nažalost, danas je sve veći broj onih koji pate od različitih tipova alergija izazvanih aerozagađivačima pa se stanje prisustva ovih alergena u vazduhu redovno prati. Kako uticaj ovih alergena nepovoljno utiče na zdravlje ljudi neophodna je redovna kontrola i analiza podataka o polenu i drugim alergenima u vazduhu.

Šta je aeropalinološki izveštaj?

Zbog raznovrsnosti cvetnica, njihovog polena i samog procesa oprašivanja cela jedna naučna disciplina posvećena je njima. Palinologija se bavi proučavanjem polenovih zrna i spora dok je  aeropalinologija njena poddisciplina.

Aeropalinološki izveštaj je tabelarni prikaz stanja aeroalergenog polena u atmosferi u protekloj nedelji. Izveštaj prikazuje prisustvo polena biljaka koje su izazvale tegobe kod osetljivih osoba.

Šta je aeropalinološka prognoza?

Aeropalinološka prognoza ukazuje na vrstu polena i biljaka koje u narednom periodu mogu izazvati tegobe kod osetljivih osoba.

Zbog velikog značaja određivanja prisustva aeroalergenog polena, deo aeropalinoloških istraživanja obuhvata određivanje kvaliteta vazduha, predviđanje kretanja i intenzitet pojavljivanja različitih tipova polena u atmosferi.

Merne stanice i osmatranje alergenog polena u Srbiji

Na teritoriji Srbije osmatranje alergenog polena počelo je 2002. godine u Saveznom hidrometeorološkom zavodu na dva merna mesta u Beogradu. Danas Agencija za zaštitu životne sredine uspostavlja nacionalnu mrežu stanica radi praćenja koncentracija alergenog polena.

Identifikacija alergenog polena vrši se za:

• lesku
• jovu
• tisu i čemprese
• brest
• topolu
• javor
• vrbu
• jasen
• brezu
• grab
• platan
• orah
• hrast
• bor
• konopljavicu
• kopljavicu
• lipu
• bok
• štirove
• pelin
• ambroziju

Vremenski period tokom kojeg će se vrši uzimanje uzoraka određuje Međunarodno udruženje za aerobiologiju, a period polinacije (njen početak i završetak) se može znatno menjati iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih prilika. Koncentracija polena se određuje za jedan dan, nedelju, dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu pojedinačno.

Aeropolen se sakuplja kontinuiranim volumetrijskim metodom kojom se prikazuje broj polenovih zrna u m³ vazduha.

Granične vrednosti su:

• za polene drveća i polene trave 30 zrna po m³ vazduha
• za polene korove 15 zrna po m³ vazduha

Merenje obuhvata tri sezone cvetanja:

1. Cvetanje drveća – od februara do početka maja
2. Cvetanja trava – od maja do druge dekade jula
3. Cetanje korova – od druge polovine jula do novembra

Gde se mogu pratiti podaci o alergenom polenu?

Kvalitativno i kvantitativno određivanje alergenog polena u vazduhu u Državnoj mreži za praćenje kvaliteta vazduha počelo je 1.2.2021.

Rezultati za prethodnu nedelju sa prognozom kretanja koncentracije u tekućoj nedelji mogu se pogledati izborom stranice iz padajućeg menija na sajtu www.sepa.gov.rs