Doc dr Rajica Stošović
Medicinski fakultet univerziteta u Beogradu
Klinika za alergologiju i imunologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije, Beograd
Alergijski rinitis je najznačajnija hronična respiratorna bolest današnjice. Pre svega to je najučestalija hronična nezarazna bolest, koja zahvata približno trećinu opšte populacije. Uticaj alergijskog rinitisa na kvalitet života obolelih je ogroman i iziskuje velike troškove lečenja. Iz tih razloga se svrstava ne samo u zdravstveni već i socijalni problem današnjice. Često je udružen sa drugim bolestima i ima prirodno progresivan tok koji se odlikuje progresijom u bronhijalnu astmu. U osnovi alergijskog rinitisa je alergijsko zapaljenje nosne sluznice izazvano direktnim i ponavljanim kontaktom sa alergenima spoljne sredine. Iz tih razloga alergijski rinitis je hronična bolest. Ovu hroničnu bolest nosne sluznice odlikuje prisustvo karakterističnih i lako prepoznatljivih simptoma: učestalo kijanje u serijama koje je teško zaustaviti, obilna vodenasta sekrecija iz nozdrva, svrab i zapušenost nozdrva. Osobe sa alergijskim rinitisom često imaju i svrab u grlu, nepcu, ušnim kanalima a u većini slučajeva i svrab, suzenje i crvenilo u očima.
Epidemiološke studije procenjuju da danas od alergijskog rinitisa pati preko 500 miliona bolesnika, od kojih skoro polovinu čine deca i adolescenti ali uz zahvaćenost svih dobnih struktura. Razlozi ovako velikog porasta oboljevanja se pre svega vezuju za naslednu predispoziciju, uz doprinos brojnih faktora spoljne sredine (porast zagadjenja vazduha brojnim polutantima, kao što su smog, toksična isparenja, PM čestice uz permanentni porast koncentracije polena u vazduhu), kao i promena u načinu stanovanja, ishrane i generalno načinu života.
Glavni izazivači alergijskog rinitisa su alergeni poreklom iz polena i kućne prašine. Polen alergogenih biljaka drveća, trava i korova spada u najveće biološke zagadjivače vazduha u spoljnom okruženju. U unutrašnjem okruženju tj. u kućnim uslovima, najveći rezervoar alergena je kućna prašina. Najčešći alergeni iz kućne prašine koji izazivaju alergijski rinitis su: grinje, buba švaba, plesni, budj i epitel kućnih ljubimaca, psa i mačke.
Porast koncentracije alergogenog polena u vazduhu je sezonskog karaktera i pojavljuje se u vreme cvetanja drveća u sezoni februar-april, cvetanja trava u sezoni maj-jul i cvetanja korova u sezoni avgust-novembar. Poslednjih godina registruje se stalni porast koncentracije alergogenog polena u vazduhu i sve duži period polenacije biljaka. Navedene promene u polenaciji alergogenih biljaka drastično utiču na pogoršanje alergijskog rinitisa i to intenziviranjem tegoba i produžavanjem njihovog trajanja.
Tradicionalno se alergijski rinitis deli na sezonski, koji se manifestuje samo u sezoni cvetanja odredjenih biljaka i perenijalni, koji se manifestuje tokom cele godine.
Danas se sezonski alergijski rinitis najčešće manifestuje tokom proleća i leta, leta i jeseni ili od proleća do jeseni i zahvata veći deo godine. Perenijalni alergijski rinitis odlikuje prisustvo tegoba tokom cele godine i od ranije je poznato da je najčešće posledica preosetljivosti na alergene poreklom iz kućne prašine.
Sve je veći i veći broj osoba sa alergijskim rinitisom čije tegobe traju sve duže i duže, neretko tokom većeg dela godine ili tokom cele godine. Ako se pri tome ima u vidu stalni porast koncentracije polena u vazduhu ali i nemogućnost uklanjanja alergena kućne prašine, onda je jasno da je intezitet tegoba kod ovih bolesnika sve izraženiji. Zato je kvalitet života bolesnika sa alergijskim rinitisom sve manji i manji a posledice sve veće. Mnogo je veći broj osoba sa alergijskim rinitisom čije su tegobe izražene i teške, koje traju tokom većeg dela godine ili tokom cele godine i koje i te kako remete spavanje i svakodnevne aktivnosti. Ove osobe se bude noću, nemaju dobar san, ustaju umorne, često sa glavoboljom i usled toga umanjuju svoje radne sposobnosti i nisu sposobne za slobodne i druge svakodnevne aktivnosti na poslu ili školi. Ispitivanja su pokazala da osobe sa alergijskim rinitisom, naročito sa izraženim i kontinuiranim tegobama imaju 3 puta a prema najnovijim studijama čak 7 puta veći rizik da dobiju bronhijalnu astmu od osoba koje nemaju alergijski rinitis. Takođe, alergiski rinitis često je udružen i sa drugim bolestima, medju kojima su najčešće: alergijski konjunktivitis, alergijski sinusitis i atopijski dermatitis.
Imajući u vidu epidemijski karakter alergijskog rinitisa i njegov veliki značaj, radna grupa za alergijski rinitis savetuje, prepoznavanje, rano postavljanje dijagnoze i pravovremeno lečenje. Savremena terapija alergijskog rinitisa se zasniva na permanentnoj edukaciji bolesnika, izbegavanju kontakta sa alergenima odgovornim za nastanak alergijskog rinitisa, primeni odgovarajućih lekova i alergenske imunoterapije. Osnovni cilj lečenja alergijskog rinitisa je kontrola simptoma bolesti sa poboljšanjem kvaliteta života obolelih ali i smanjenje rizika i sprečavanje progresije alergiskog rinitisa u bronhijalnu astmu.
Danas preovladjuju bolesnici sa umereno teškim i teškim oblikom bolesti sa skoro stalnim prisustvom tegoba tokom cele godine i sa sezonskim pogoršanjima. Istraživanja pokazuju paradoks, da veliki deo ovih bolesnika (ali i lekara) ne smatraju alergijski rinitis za „ozbiljnu bolest“ i ne pridaju joj veliki značaj. Iz tih razloga većina obolelih se leče sami ili retko odlaze kod lekara. Sa druge strane značajan procenat obolelih koji odlaze kod lekara i primenjuje savetovanu terapiju i dalje ima simptome i lošu kontrolu bolesti. Poslednjih godina zabeležen je trend porasta obolelih sa alergijskim rinitisom kod kojih primena svih mera prema važećim preporukama ipak nije dovoljna za kontrolu bolesti. Nasuprot tome, veliki broj obolelih ali i lekara u savremenoj kliničkoj praksi i dalje veruje da je dobra kontrola alergijskog rinitisa moguća „samo jednim lekom“, najčešće peroralnim antihistaminikom, najčešće „uzimanjem po potrebi“.
Razlozi loše kontrole alergijskog rinitisa u savremenoj kliničkoj praksi su brojni. Pre svega, veliki broj obolelih nerado se odlučuje na pregled alergologa, neredovno i selektivno koristi propisanu terapiju ili jednostavno ne želi da koristi „mnogo lekova“.
Ako ovim faktorima dodamo da je najveći broj obolelih, realno suočen sa potrebom da dugotrajno koristi više lekova, „tokom cele godine“, jasno je da su neželjeni efekti navedneih lekova neizostavni deo savremene terapije alergijskkog rinitisa. Iz tih razloga oboleli često samovoljno odbacuju ili izbegavaju pojedine lekove ali značajan broj obolelih ima i kontraindikacije za pojedine lekove za alergijski rinitis.
Postavlja se pitanje da li je moguća dobra, dugoročna kontrola alergijskog rinitisa primenom savremene farmakološke terapije a bez rizika od ispoljavanja neželjenih efekata? Potom, kako preduprediti rizike od neželjenog delovanja usled dugotrajne primene pojedinih lekova, naročito kod umereno teške i teške forme alergijskog rinitisa? Da li je moguće preduprediti sezonska pogoršanja alergijskog rinitisa i nastanak teške hronične bolesti gornjih disajnih puteva? Da moguća je, dobrim odabirom pouzdanih i proverenih medikamenata, pre svega antihistaminika, intranazalnih glikokortikoida i antileukotriena, sekretolitika, hipertonih rastvora ali i dodatnom komplementarnom tj. adjuvantnom primenom savremenih suplemenata.
Poslednjih godina sve je veći broj kliničkih studija koje na dokazima zasnovanim principima, potkrepljuju kliničku efikasnost i efektivnost novog suplementa u terapiji alergijskog rinitisa pod zaštićenim imenom „Lertal“. Povoljan klinički efekat ovog suplementa u alergijskom rinitisu potiče od sinergističkog delovanja njegove tri aktivne supstance: Quercetina, ekstrakta biljke Perilla frutescens i Vitamina D. Oni ispoljavaju snažnu antialergijsku, antiinflamatornu i imunomodulatornu aktivnost suprimirajući oslobadjanje histamina, aktivnost lipoksigenaza, ekspresiju proinflamatornih citokina i pojačavajući ekspresiju interferona gama. Zahvaljujući ispoljenim svojstvima Lertal pojačava efekte konvencionalnih medikamenata u terapiji alergijskog rinitisa, pre svega antihistaminika i intranazalnih glikokortikoida. Najnovije kliničke studije pokazuju da komplementarna tj. dodatna primena Lertal-a, značajno smanjuje rizik od pogoršanja u sezonskom alergijskom rinitisu, smanjuje nazalne i okularne simptome, potrebu za antihistamincima i popravlja olfaktornu funkciju kod ovih bolesnika. Njegova uloga naročito je dolazila do izražaja, tamo gde je najpotrebnije, kod bolesnika sa umereno teškim i teškim alergijskim rinitisom. On je takodje pokazao povoljan efekat kod bolesnika sa umerento teškim i teškim oblikom alergijskog rinitisa kod kojih je kontraindikovana primena intranazalnih glikokoritkoida zbog prisustva komorbiditeta, najčešće zbog glaukoma. Ako se na sve navedene povoljne fekte Lertala, doda odsustvo neželjenih efekata ovog suplementa u do sada sprovedenim studijama, onda je njegov doprinos izazovima u boljoj kontroli alergijskog rinitisa u savremenoj kliničkoj praksi zaista respektabilan.
U Beogradu, 31.07.2025.
