Polen je fini prah koji proizvode biljke kao deo njihovog reproduktivnog procesa. Kod nekih ljudi, kontakt sa polenom može izazvati alergijsku reakciju, što dovodi do simptoma poput kijanja, svraba u nosu i očima, curenja nosa, kašljanja, pa čak i astme u težim slučajevima. Alergija na polen zahteva dijagnozu, koja je ključna za pravilno upravljanje simptomima i poboljšanje kvaliteta života alergičnih osoba.
Alergija na polen
Polenska alergija je vrsta alergijske reakcije koju izaziva kontakt s polenom biljaka. Ova vrsta alergije može biti sezonska ili tokom cele godine, u zavisnosti od vrste biljaka na koje je osoba alergična.
Nasledna alergija ili stečena alergija?
Nasledna alergija na polen odnosi se na situaciju u kojoj je osoba genetski predisponirana da razvije alergijsku reakciju na polen biljaka. To znači da je sklonost ka alergijskim reakcijama na određene alergene, u ovom slučaju polen, nasleđena od roditelja. Osobe koje imaju roditelje ili bliske rođake koji pate od alergija na polen imaju veći rizik da i same razviju ovu vrstu alergije.
Sa druge strane, stečena alergija na polen je ona koja se razvija tokom života. Osoba može biti izložena polenu određenih biljaka tokom vremena i postepeno razvijati alergijsku reakciju na taj alergen. Stečena alergija može biti rezultat dugotrajnog kontakta sa alergenom ili iznenadne reakcije organizma na novi alergen.
Važno je napomenuti da nasledna predispozicija može povećati rizik od razvoja alergija, ali nije garantovano da će osoba sigurno razviti alergiju na određeni alergen. Stečena alergija, sa druge strane, često zahteva direktnu izloženost alergenu kako bi se razvila.
U dijagnostici i lečenju alergija na polen, bez obzira da li su nasledne ili stečene, ključno je sprovođenje odgovarajućih testova i praćenje simptoma kako bi se efikasno upravljalo alergijskim reakcijama i poboljšao kvalitet života osoba koje pate od ovog stanja.
Kako izgleda test na polen?
Ukoliko želite da se testirate, prvi korak je poseta alergologu. Tokom tog pregleda, pacijent razgovara s lekarom o svojim simptomima, prethodnim alergijskim reakcijama, medicinskoj istoriji i izloženosti različitim biljkama. Bitno je dati što detaljnije informacije o simptomima, uključujući kada se pojavljuju, koliko traju i da li postoje određeni uzorci koji se ponavljaju tokom godine. U slučaju da je pacijent dete, roditelji bi trebalo da pruže što više informacija o simptomima.
Na osnovu prikupljenih informacija, alergolog će odabrati specifične alergene za testiranje.
Kada se radi test na alergiju?
Najbolje je raditi test na alergiju na polen u periodu kada su prisutni simptomi alergijske reakcije, obično tokom sezone cvetanja biljaka koje sumnjate da izazivaju alergiju. To se obično dešava u proleće i rano leto, kada je koncentracija polena u vazduhu najviša. Raditi test tokom ovog perioda omogućava alergolozima da identifikuju tačan alergen koji izaziva reakcije kod pacijenta, što je ključno za postavljanje precizne dijagnoze i sprovođenje odgovarajuće terapije. Ukoliko pacijent ima sezonske simptome alergije na polen, najbolje je raditi test uoči ili tokom sezone cvetanja biljaka koje sumnjate da su uzrok alergiji.
Za preciznije informacije o periodima alergija pogledajte naš kalendar alergija.
Postoje različiti tipovi alergoloških testova koji se koriste za proveru reakcija na alergene:
- Kožni prick test: U ovom testu, male količine ekstrakta alergena se nanose na kožu, obično na unutrašnjoj strani podlaktice. Nakon određenog vremena, obično 15-20 minuta, lekar ocenjuje da li se pojavljuju alergijske reakcije kao što su crvenilo, otok ili svrab na koži. Ovaj test se smatra brzim i pouzdanim za otkrivanje alergijskih reakcija na polen.
- Test krvi (RAST test): Ovaj test uključuje uzimanje uzorka krvi radi analize prisustva specifičnih antitela (IgE antitela) na određene alergene. Povećan nivo IgE antitela na određeni alergen ukazuje na postojanje alergije na taj alergen.
Na osnovu rezultata alergoloških testova, alergolog postavlja dijagnozu alergije na određeni tip polena i preporučuje odgovarajuću terapiju.
Kako se kontrolišu simptomi alergije?
Postoje tri osnovna principa u lečenju alergijskih bolesti, uključujući i alergije na polen:
- Izbegavanje alergena: Ovo podrazumeva smanjenje izloženosti alergenima, kao što su izbegavanje boravka na otvorenom tokom visokih nivoa polena ili korišćenje klima uređaja s filterima. Preporučuje se redovno pranje odeće i u slučajevima velike izloženosti alergenima, nošenje maske.
- Uzimanje lekova koji smanjuju simptome: To mogu biti antihistaminici za smanjenje svraba i kijanja, ali i kortikosteroidi za smanjenje inflamacije ili dekongestivi za olakšanje zapušenog nosa. U velikom broju slučajeva, postoji i dopunska terapija.
- Imunoterapija: Ovo je dugoročno rešenje koje uključuje postepeno izlaganje organizma alergenima kako bi se smanjila reaktivnost i simptomi alergije.
Dopunska terapija
Ukoliko vam je ustanovljena alergija na polen, potrebno je misliti na vreme. Preparati poput Lertala imaju najbolje dejstvo ukoliko se uzimaju pre pojave simptoma tj. pre početka sezone alergija. A ukoliko se simptomi već jave, Lertal treba uzimati kao dodatnu terapiju uz ostale antialergijske lekove, kako bi se simptomi postepeno ublažili I smanjila upotreba antihistaminika.
Lertal je preparat koji dolazi u obliku tableta i spreja. Pročitajte više na našem sajtu.
Zaključak
Kroz detaljnu konsultaciju sa alergologom i izbor specifičnih alergena za testiranje, pacijent može dobiti tačnu dijagnozu alergije na polen i personalizovanu terapiju koja će mu pomoći da kontroliše simptome i poboljša kvalitet života. Upamtite da je dijagnoza dobra stvar koja vam omogućava da znate tačno šta vas iritira i da se posvetite olakšanju simptoma.